Pozdrav čitaoče! Ovaj tekst će oduzeti samo pet minuta tvog vremena. Nije to mnogo, naročito kada je u pitanju borba za stanje svesnosti. Tvoje svesnosti. Pročitaj, razmisli, diskutuj, pokreni se.

Želeo bih da vas pitam, onako usputno, čisto iz znatiželje, da li ste svesni šta se dešava oko nas?

Ukratko: Ovoga dana, dok se smejemo, tugujemo, čitamo knjigu, šetamo psa, volimo nekoga, volimo nešto, nije ni važno, ovoga trena u kojem postojimo, države širom sveta, pa i naša država, nametnule su ili planiraju da nam prislilno nemetnu pasoše za kretanje (da nazovemo stvari pravim imenom).

To su pasoši za kretanje po našem gradu, po našim omiljenim mestima, da budemo još više umorni i ugušeni dodatnim procedurama. Dakle, ne samo što smo na hiljadu načina podeljeni među sobom (što izgleda da nije dovoljno korporacijskim magnatima i miroljubivim “filantropima”), već se pred našim očima, ovoga dana, ovoga trena, odigrava nešto što direktno ugrožava osnovnu slobodu svakog ljudskog bića – da se kreće.

Danas su to kafići i pozorišta, sutra će to biti kancelarije, ulice i kvartovi, a potom kuće i zgrade. Ne verujete? Vratite se pet godina unazad i kažite starome sebi da će vam za ulazak u omiljeni kafić biti potrebna specijalna propusnica. Zvuči smešno i nemoguće, zar ne?

Zar nam nije dovoljno što prolazimo kroz torturu, što nam pored otisaka prstiju, sada uzimaju krv i sline, ali i troše naše dragoceno vreme i veliku snagu da sve to istrpimo? Pa šta više da damo?

Kako ćemo sutra da objasnimo svojoj deci zbog čega im je potrebno skeniranje nekakvih kodova i pasoša kuda god da krenu? I ko nas to i zbog čega, zapravo, skenira?

Shvatite da nije važno da li ste “vakser” ili “anti-vakser”, nije važno kojoj veri ili naciji pripadate, da li mislite da je Zemlja ravna ploča ili za koji tim navijate – ovo je pitanje svih nas, ovo je pitanje budućnosti čovečanstva.

Shvatite i to da živimo na ozbiljnoj globalnoj prekretnici u kojoj jedna džinovska korporacija ujedinjene svetske vlasti testira granice do kojih možemo da idemo. I mi, i oni. Pažljivo se uvode nove mere, ukidaju stare, vraćaju i menjaju, zbunjuju nas i niko tačno ne zna šta da misli i kaže. Globalni eksperiment se odvija, kalkuliše se i beleže se reakcije. I to već predugo traje.

Razmišljam naglas, nisu rijaliti programi prisutani tek onako, zbog zarade, niti su tu zbog opšteg zaglupljivanja naroda. Tu su da se naviknemo na situaciju da su ljudi zaključani u jednoj kući, u zatvoru na koji su sami pristali.

Ne krivite političare, tužni su to ljudi. Političari nikada nikome nisu pomogli. Oni su tu da sprovode naređenja onih koji nikada neće odgovarati. I ne postoji opozicija. To je samo privid dve strane koje se međusobno bore, kao dva gladijatora sa drvenim mačevima koji nakon predstave odu kod istog gazde. Ne gubite vreme, dragoceno je, curi iz sata u sat.

Svet je u našim rukuma. Ukoliko danas pristanemo na pasoše za kretanje, sutra će nam svet iskliznuti kroz prste. I dok trepnemo okom, naša deca neće znati šta je to druženje, odgajaćemo ih u obeleženim zonama, zastaće im korak, plašiće se sveta oko sebe, drhtaće iznutra…

I zapamtite, nijedna država nije jača od naroda koji želi svoju slobodu.

Izbor je na nama.

Opt In Image
PRIJAVITE SE NA E-BILTEN (BESPLATNO)

...i primajte direktno u vaš sandučić elektronske pošte korisne materijale koji mogu dodatno obogatiti vaš život.

⋅ Vaši podaci su sigurni 100%
⋅ Odjaviti se možete u svakom trenutku
⋅ No Spam

Srdačan pozdrav,
Refik Hrvić

Ostavite vaš komentar.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

➤ Pratite objave na Telegramu