ONI KOJI POČNU S VAMA – RIJETKO I ZAVRŠE S VAMA

ONI KOJI POČNU S VAMA – RIJETKO ZAVRŠE S VAMA

MALO IH JE KOJI PREVALE CIJELI PUT

Prvih godina mog vođstva pretpostavljao sam da će svako u mom timu htjeti da krene sa mnom na put i mislio sam da je moja odgovornost da ih na to privolim. Ako je organizacija bila nalik vozu, onda sam ja bio mašinovođa i kondukter.

Ja sam upravljao vozom i starao se da svi budu u njemu. Kada bismo se zaustavili da napravimo pauzu, u vrijeme polaska ja bih viknuo:

“Svi prisutni!”

Ako se ljudi ne bi javili, ja bih pošao da ih tražim. Ako nisu željeli da se ponovo ukrcaju, ja sam ih uzimao za ruku, dovodio do njihovog sjedišta i posluživao ih.

Bio sam odlučan da ih povedem sa sobom na put, po svaku cijenu. Mnogo sam naučio otada. Trebalo mi je nekoliko godina za to, ali konačno sam uvidio da…

Ne želi svako da krene na put s vama

Biti dio tima je izbor. Otkrio sam da neki ljudi koje sam želio u svom timu nisu željeli da budu dio tima. Ponekad je to bilo pitanje entuzijazma.

Nisu svi imali isti entuzijazam kao ja, i ono što je mene motivisalo nije uvijek motivisalo druge.

Neki nisu voljeli sastav tima. Drugi nisu voljeli mene. A ponekad su ljudi imali drugačiji poziv. Da sam ovo naučio ranije, regrutovanje potencijalnih članova tima bilo bi mnogo lakše.

Ne bi trebalo svako da krene na put s vama

Samo zato što volite ljude ne znači da treba da ih primite u svoj tim.

Suviše često sam pokušavao da uvučem prijatelje u “svoj voz”. Uživali smo u međusobnom druženju i mislio sam da zato treba i da radimo zajedno.

Međutim, oni često nisu imali prave vještine za tim, ni pravo iskustvo. I uvijek sam pravio grešku kad bih takve ljude uvrstio u tim. Problemi će iskrsnuti svaki put kad zanemarite realnost radi međusobnih odnosa.

Ne može svako na put s vama

Samo zato što su ljudi bili pravi izbor za tim na početku puta ne znači da će uvijek imati kapaciteta da izdrže do kraja.

Neki prosto nemaju potencijal da rastu u skladu sa vizijom i ostatkom tima. Ovo mi je vrlo teško palo. Kada sjećanja na prve dane zajedničkog rada bude divne uspomene, vrlo je teško suočiti se sa činjenicom da su takvi dani prošlost i da se nikada neće vratiti.

Međutim, stvarnost je takva da organizacija premašuje u rastu neke članove tima. To je poput voza koji vuče nedovoljno jaka lokomotiva. Kada ima svega nekoliko vagona koje treba vući, mala konjska snaga nije problem.

Međutim , što više vagona dodajete vozu i pokušavate da se penjete uzbrdo, ponekad otkrivate da ljudi koji su vukli teret i sami postaju teret koji vođa treba da vuče.

I bez obzira koliko vremena i truda ulažete da im pomognete, oni će i dalje imati isti kapacitet i nikada se neće popraviti.

* * * * * *

Na kraju sam prihvatio činjenicu da je uredu da ljudi odu. Ljudi su odlazili iz mojih timova iz različitih razloga:

  • Neke sam ja nadmašio
  • Neki su nadmašili mene
  • Neki su se promijenili i poželjeli da krenu u drugom pravcu
  • Neki su odbili da se mijenjaju i zato su morali da napuste voz

Ovo je jedna od teških istina liderstva. Vremena se mijenjaju i ljudi moraju naučiti da idu dalje. Nekima ovo može jako teško pasti.

Međutim, ako nazovete nekoga na telefon i dobijete odgovor na sekretarici:

“Trenutno nisam dostupan, ali hvala vam što ste pozvali. Došlo je do nekih promjena u mom životu. Molim vas da ostavite poruku nakon signala. Ako vas ne pozovem, to znači da ste i vi dio tih promjena”,

znat ćete da je ta osoba postavila stvari na svoje mjesto.

Nije bilo prijatno ostaviti neke ljude tokom tog putovanja. Mnogi od njih mi nedostaju. Nadam se da i ja nedostajem nekima od njih. Međutim, tako je to u liderstvu. Najbolje što možete uraditi je da budete spremni za nečiji odlazak i da zauzmete ispravan stav u pogledu toga. Nadam se da će vam neke od mojih grešaka pomoći.

  • Džon Maksvel – Zlatna pravila vođstva

PREUZMITE OVE E-KNJIGE

refik-hrvic Srdačan pozdrav,
Refik Hrvić

〉〉 Facebook
〉〉 Twitter
〉〉 Google+
〉〉 YouTube

Ostavite vaš komentar.