OD DJETINJSTVA DO ZRELOSTI – BRAJAN TREJSI

Dok odrastate, naviknu vas da sebe ne smatrate odgovornim za svoj život. Ovo je normalno i prirodno. Kada ste dijete, odgovorni su vaši roditelji.

Oni odlučuju umjesto vas. Odlučuju šta ćete jesti, koju odjeću ćete nositi, kojim igračkaka ćete se igrati, u kojoj kući ćete živjeti, koju školu ćete pohađati i čime ćete se baviti u slobodno vrijeme.

Međutim, dok odrastate počinjete da donosite sve više samostalnih odluka u svakoj od ovih oblasti. Ali pošto ste u ranom uzrastu programirani, na nesvjesnom nivou ste uslovljeni da mislite kako je neko drugi odgovoran za vaš život, da tamo negdje još postoji neko ko može ili treba da se pobrine za vas. 

Većina ljudi odraste u uvjerenju da je neko drugi odgovoran ako nešto pođe naopako. Treba optužiti nekoga drugog, kriv je neko drugi. Neko drugi je nevaljalac a oni su samo žrtve.

Usljed toga, većina ljudi se sve više pravda i pronalazi razne izgovore, samo da bi izbjegli vlastitu odgovornost za svoje postupke i trenutnu situaciju u kojoj se nalaze.

Danas su naši sudovi zakrčeni hiljadama ljudi koji zahtijevaju da im se isplati odšteta za nešto što je u njihovom životu pošlo naopako. 

Uz podršku ambicioznih advokata parničara, ljudi odlaze na sud i traže nadoknadu, čak i kad su sami krivi za ono što im se desilo – naročito ako su sami krivi.

Oni ne žele da prihvate odgovornost:

Pospu po sebi vruću kafu i tuže restoran brze hrane u kom su je naručili.

Napiju se i slete s puta, a onda im padne na pamet da tuže proizvođača automobila koji su vozili, starog 15-25 godina.

Popnu se na merdevine, previše se nagnu i padnu na zemlju. Onda tuže proizvođača merdevina za svoje povrede. 

U svakom od ovih slučajeva, ljudi pokušavaju da izbjegnu odgovornost za sopstveno ponašanje kriveći nekog drugog, opravdavajući sebe i tražeći odštetu.

Kad se ide linijom najmanjeg otpora, najlakše i najbezobzirnije je izdrati se i okriviti nekog drugog kad god nešto pođe naopako, iz bilo kog razloga.

Ljudi koji steknu naviku da automatski okrivljuju, često se naljute na predmete. Kriviti nežive predmete kad ne rade kako treba toliko je šašavo da gotovo prelazi u oblik blagog ludila.

Ljudi se ljute na vrata koja se zaglave, psuju alate kojima rade kad pogriješe. Razbjesne se kad auto neće da upali, čak i kad je u pitanju neživa stvar, ako ne radi savršeno, onda ona mora biti kriva. Ljudi često šutiraju kola na koja su bijesni ili kutiju o koju su se sapleli.

Sve dok za nešto, što vam se ne sviđa u vašem životu, krivite druge, ostaćete na mentalnom nivou djeteta. Nastavljate da vidite sebe kao malog i bespomoćnog, kao žrtvu.

Mađutim, kad počnete da prihvatate odgovornost za sve što vam se desi, prelazite na mentalni nivo odrasle osobe.

Vidjeti ćete sebe kao osobu koja upravlja sopstvenim životom pa zato više nećete biti žrtva. Zakon zamjene kaže da možete zamjeniti negativnu misao pozitivnom.

Pošto se vaš um u nekom trenutku može baviti samo jednom stvari, kada namjerno odaberete pozitivnu misao “JA SAM ODGOVORAN”, time isključujete svaku drugu negativnu misao ili osjećanje.

Za Vaš uspjeh,
Brajan Trejsi

Preuzmite e-knjigu: AUTORESPONDER – ALAT KOJI RADI ZA VAS

refik-hrvic Srdačan pozdrav,
Refik Hrvić

〉〉 Facebook
〉〉 Twitter
〉〉 Google+
〉〉 YouTube